Sv. Lovro, đakon i mučenik

Ljubim Gospodina, jer čuje *

vapaj molitve moje:

uho svoje prignu k meni *

u dan u koji ga zazvah.

Užeta smrti sapeše me, †

stegoše me zamke Podzemlja, *

snašla me muka i tjeskoba.

Tada zazvah ime Gospodnje: *

»Gospodine, spasi život moj!«

Dobrostiv je Gospodin i pravedan, *

pun sućuti je Bog naš.

Gospodin čuva bezazlene: *

u nevolji bijah, on me izbavi.

Vrati se, dušo moja, u svoj pokoj, *

jer Gospodin je dobrotvor tvoj:

On mi život od smrti izbavi, *

oči moje od suza, noge od pada.

Hodit ću pred licem Gospodnjim *

u zemlji živih.

Ja vjerujem i kada kažem: *

»Nesretan sam veoma.«

U smetenosti svojoj rekoh: *

»Svaki je čovjek lažac!«

Što da uzvratim Gospodinu *

za sve što mi je učinio?

Uzet ću čašu spasenja *

i zazvati ime Gospodnje.

Izvršit ću Gospodinu zavjete svoje *

pred svim pukom njegovim.

Dragocjena je u očima Gospodnjim *

smrt pobožnika njegovih.

Gospodine, tvoj sam sluga, †

tvoj sluga, sin službenice tvoje: *

ti si razriješio okove moje.

Tebi ću prinijeti žrtve zahvalne, *

zazvat ću ime Gospodnje.

Izvršit ću Gospodinu zavjete svoje *

pred svim pukom njegovim,

u predvorjima Doma Gospodnjega, *

posred tebe, Jeruzaleme!

Dostojan si, Gospodine, Bože naš, *

primiti slavu i čast i moć!

Jer ti si sve stvorio, *

i tvojom voljom sve postade i bî stvoreno!

Dostojan si uzeti knjigu *

i otvoriti pečate njezine.

Jer si bio zaklan †

i otkupio, krvlju svojom, za Boga *

ljude iz svakog plemena i jezika, puka i naroda.

Učinio si ih Bogu našemu kraljevstvom i svećenicima, *

i kraljevat će na zemlji.

Dostojan je zaklani Jaganjac *

primiti moć i bogatstvo

i mudrost i snagu *

i čast i slavu i blagoslov!